Petak u Hanu, dan za pazarenje, susrete, poslove i zabavu

Odvajkada petak u Vladičinom Hanu važi za pijačni dan. Toga dana se u varoši sjati najviše ljudi iz okolnih mesta – da trguju na pijaci i završe obaveze koje imaju. Da se vide sa prijateljima, poznanicima i rođacima. Pored Hančana, veliki broj Surduličana dolazi kod „komšija“, iako je i kod njih petak pazarni dana . Kažu, razlog su loši uslovi na tamošnjoj zelenoj pijaci kao i sve manja ponuda robe u odnosu na Han, ali razlog više je i poseta buvljaka. Dolaze i Vranjanci, koji i sami imaju neku vrstu buvlje pijace, kao i Leskovčani, jer je , vele, ponuda ovde veća a i cene su pristupačnije. A prodavaca je od onih iz Bujanovca i Preševa pa sve do Leskovca.

Nadaleko poznati deo pijace sa polovnom robom, godinama unazad, ako ne i decenijama, najposećeniji je na jugu Srbije. Verovatno zbog toga ni jedna sekend hend radnja u Hanu nije dugo opstala, a ni mnogi vlasnici butika koji, mahom, u ponudi sa kineskom robom, po daleko većim cenama, nisu bili pristupčani džepu većini stanovnika. Zbog toga su se mnogi preselili na „klekni šop“, kako ga u šali zovu oni koji ga posećuju, ili oni koji ga pominju u pežorativnom smislu.

Bilo kako bilo, buvljak je naša stvarnost. Neko na njemu kupuje polovnu robu zbog toga što ne može sebi da to priušti u nekoj radnji, neko iz radoznalosti a neko iz zabave.

„Neverovatno je šta se sve ovde može naći i po kojim cenama. Ko ima vremena i zna šta traži, među polovnom robom može da pronađe skoro nove pa čak i potpuno nove, markirane stvari za bagatelu. Imate gomile odeće koje se prodaju po 100-200 dinara po komadu, ima i one koje su do 1.000 i to su, po pravilu, očuvane stvari za koje bi trebalo u butiku i markiranim prodavnicama da date čitavo malo bogatstvo,“ kaže jedna od devojaka iz grupe, koja nije želela da nam kaže svoje ime.

Najveća potražnja je, izgleda, za patikama gde se od gužve između tezgi ljudi teško provlače. Na njima je dosta nove obuće, čija je cena od 10 pa do 40-50 evra. To je tri-četiri puta jeftinije nego u prodavnicama gde, takođe, možete da dobijete falš robu, ali za velike novce.

Pored obuće i garderobe, na buvljaku ne postoji šta ne možete da nađete. Ima svega – posuđa, alata, kućne galanterije, kućnih aparata, bele tehnike, delova za mašine, guma za automobile, bicikala, ponekad polovne stolarije od PVC-a ili aluminijuma, pa čak i invalidskih kolica. Kao nekada u Robnim kućama „Beograd“ – za nekoga sve , za svakog po nešto!

I dok se neki isčuđuju i zgražavaju nad ljudima koji pazare na najvećem sekend hendu, i to pod vedrim nebom, treba napomenuti da tamo skoro pa da nema klasnih razlika . Tu su svi, od onih nezaposlenih, radnika, činovnika, studenata pa do prosvetara i medicinara. Jedino, na buvljaku ne možete sresti visoke lokalne funkcionere, do kojih se kriza, od koje se nismo potpuno oporavili još od vremena hiperinflacije, nije ni primakla.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.