Kada je pre osam godina počela izgradnja mosta Vrla, na Koridoru 10 auto-puta kroz Vladičin Han, na
putu neimara našla se i kuća šestočlane porodice Rašić u naselju Trač. Prema projektu, najviši most u
Srbiji trebalo je da „prođe“ iznad njihove kuće. Teška srca, Rašići su se pomirili sa tim da će morati
da napuste svoj dom, sve dok nisu dobili ponudu države koju nisu mogli da prihvate.
„Ponuđena cena nije bila zadovoljavajuća, pa smo odbili da se iselimo i rešili da ostanemo u svojoj kući. Na početku nije bila prijatna pomisao ostati ispod mosta koji se gradi, a onda nastaviti život tu, ispod saobraćajnice,“ priča Slađan.
Na prvi pogled, živeti ispod mosta jednog od najprometnijih koridora u zemlji, budući da vodi ka
makedonskoj i, nadalje, grčkoj granici, ne deluje ni malo prijatno. Onima koji se bave onim – šta bi
bilo, kad bi bilo, čak i zastrašujuće. Međutim, kod Rašića nema dileme da su ispravno postupili što su
zadržali svoj dom u kome uveliko stasava treća generacija.
„Kada vide kuću, ljudi prvo pomisle da je ovde nemoguć život zbog buke. Verujte da buka više smeta
komšijama koji su malo dalje od mosta, ali žive u višem delu naselja, nego nama, jer se manje čuje. Vidite i sami, buka je onolika, kolika i kada prolaze vozila putem,“ kaže on, pokazujući na obližnji državni put ka bugarskoj granici, mnogo prometniji od novog.
Dok su nakon puštanja u saobraćaj ove deonice Koridora 10 i mosta Vrla, osvetljen u
različitim bojama, mnogi njime bili oduševljeni, neki su se žalili na neprospavane noći upravo zbog
raznobojnog svetla koje se menja iz noći u noć.
„Da li znate koliko je leti lepo sedeti ispred kuće na osvetljenju koje daje most? Ne morate u dvorištu
da palite svetlo. Pogled je prelep i na park ispod mosta,“ kaže nam Sanja, Slađanova supruga, dodajući
da njegovi roditelji često leti večeraju na terasi uživajući u pogledu.
Prema njihovim rečima, u potpunosti se osećaju bezbedno, i tek kasnije su postali svesni da su se bez razloga na početku plašili da će im tokom zime sa mosta padati zaleđeni sneg na krov.
„Most je odlično zaštićen ogradom, tako da nema nikakvih opasnosti,“ uvereni su, s obzirom da za
pet proteklih godina, od kada auto-putem saobraćaju vozila, nikada nije bilo nikakvih neprijatnosti. Sve ono što smo od njih čuli potvrđuje izreku da je – lepota u oku posmatrača.
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiro-račun.
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Svrha upalte: donacija
Broj računa: 205-423569-81
Rašiću ne smeta ni kad on svaki dan loži železnički pragovi, pa svi u prečnik od kilometar unosimo veš i zatvaramo prozori da se ne potrujemo. Što bi mu smetao most.